Slova in stoje na lenjiru tačno kod prvog inča, zdesna dolazi pomično merilo i steže ih, a na malom ekranu čeljusti zasvetli 25.40. Na milimetarskoj skali ispod crvena oznaka se pomera do iste crtice, na drugi inč jedno za drugim ležu tri zrna ječma, duž čelične šine protrči odsjaj, a u uglu se okreću zupčanici struga sa 127 i 50 zuba, koji povezuju inčno vodeće vreteno s metričkim navojem.
List jedinice
dužina · imperijalna mera list 1/1 · izd. 2026-09Inč in · ″
Jedinica van SI · veličina: dužina; od 1959. tačno 25,4 mm
Jedinica koju ceo svet meri u milimetrima
Vodoinstalater u Madridu i vodoinstalater u Torontu traže od dobavljača istu cev „od jednog inča” i nijedan je ne meri u inčima, jer spolja ima 33,7 milimetara, a iznutra oko dvadeset sedam. Cev je nasledila ime od livenogvozdenih vodovoda devetnaestog veka, kod kojih je inč bio unutrašnji prečnik; zidovi su od tada postali tanji, ali ime je ostalo, i tako inč živi dalje u svetu koji je davno prešao na metar.
Pravi inč je pritom jednostavniji od bilo koje metričke jedinice: od 1959. iznosi tačno 25,4 milimetra, bez repa posle zareza, a ta zaobljenost nije prirodna nego dogovorena. Pre sporazuma britanski i američki inč razlikovali su se za skoro četiri milionita, a granične merke izrađene na dve obale Atlantika nisu se slagale pri fabričkoj kontroli.
List pokazuje koji su inči pošteni a koji preživljavaju samo u imenu, zašto inč ima dvanaest delova i zašto svaki strug s inčnim vodećim vretenom drži u fioci zupčanik sa sto dvadeset sedam zuba.
Oznaka in piše se malim slovima i bez tačke, kao svaka oznaka jedinice: 12 in, a ne 12 In. ni 12 ins. Na crtežima i ambalaži pored nje živi dvostruki primovni znak ″, koji se stavlja odmah iza broja bez razmaka, 12″, i ne zamenjuje se dvama apostrofima ni navodnicima s tastature.
Inč kao dužina naspram inča u nazivu proizvoda: vodovodna cev od jednog inča spolja ima više od 33 milimetra, navoj G 1 ima 33,25 mm, a daska „dva puta četiri” zapravo je 38 puta 89. Ne treba ga mešati ni s inčima drugih zemalja, od pariskog pouce do švedskog tum: pre metričke reforme svaka prestonica imala je svoj, dugačak od 24 do 27 milimetara.
01 · Definicija
jard · metar · nominalnoInč je jedinica dužine jednaka jednoj tridesetšestini međunarodnog jarda, a pošto je jard od 1959. utvrđen kao 0,9144 metra, inč iznosi tačno 25,4 milimetra. Sopstveni etalon inč nema: u celosti se oslanja na metar, a metar na brzinu svetlosti, pa je sva njegova tačnost pozajmljena.
U inču žive dve tradicije deljenja. U radionici se polovi iznova i iznova, na polovine, četvrtine, osmine i šezdesetčetvrtine, jer se tako lako deli lenjir ili bira burgija; u mašinstvu se, naprotiv, deli na hiljadu, a hiljaditi deo inča, „mil” ili thou, iznosi 25,4 mikrometra.
Odvojeno od jedinice postoji nominalni inč, odnosno inč u nazivu proizvoda: kod cevi upućuje na stari unutrašnji prečnik, kod daske na meru pre rendisanja i sušenja, kod diskete na zaokruženu širinu. Takav inč se ne pretvara u milimetre množenjem, nego se traži u tabeli standarda.
Koliko inča ima cev od jednog inča
Gore je nacrtan sam predmet u razmeri, prislonjen na nulu metar-trake, a ispod njega čelična traka s dve skale: gore inči s podelom do šesnaestina, dole milimetri. Traka se izvlači do ivice predmeta; plava crta označava izmereno, mesingana isprekidana linija ono što naziv obećava, a crvena ispuna između njih je razlika između nominalnog i pravog inča.
Inč i unca su ista reč
Rimljani su na dvanaest delova delili gotovo sve, od stope preko funte do nasledstva, a jedna dvanaestina zvala se uncia; od nje je engleski dobio i inch i ounce. Dvanaest više odgovara radionici nego deset, jer je deljivo bez ostatka sa dva, tri, četiri i šest, i zato tesar koji deli dasku na tri jednaka dela i danas radije bira stope, a projektant koji sabira kote u koloni bira milimetre.
02 · Pretvaranje
jedinice · stari inči · nominalne mereOd šesnaestina do milimetara
Unesite dužinu u bilo kojoj jedinici i list će je pokazati u metričkim i imperijalnim merama s najbližom šesnaestinom, preračunati u stare inče raznih zemalja i uporediti s inčima iz naziva proizvoda. Dužina je ista u svim karticama; menja se samo ono čime je merimo.
Pravilo za pamćenje: četiri inča su nešto više od deset centimetara, a pet inča je tačno 127 milimetara.
Stari inči raznih zemalja zaokruženi su na stoti deo milimetra: menjali su se iz veka u vek i od etalona do etalona, a u jednoj zemlji često su istovremeno živela dva ili tri inča, za sukno, za zemlju i za građu. Nominalne mere proizvoda potiču iz uobičajenih standarda i kod pojedinih proizvođača mogu se razlikovati za delove milimetra.
| {k} | {v} | {note} |
{text}
04 · Merni instrumenti
metar-traka · nonijus · mikrometar · granične merkeOd šesnaestine do milionitog dela
Kukica koja se klati
Metar-traka je glavni inčni instrument na svetu, a kukica na njenom kraju namerno je pričvršćena na zakivke sa zazorom tačno jednakim sopstvenoj debljini: pri spoljnom merenju izlazi napolje, oslonjena na unutrašnju površinu uvlači se, i nula je u oba slučaja na pravom mestu. Tesar koji „popravi” labavu kukicu pogrešiće za milimetar pri sledećem merenju.
Dvadeset pet podeoka na dvadeset četiri
Na inčnom pomičnom merilu glavna skala deli inč na četrdeset delova po 0,025, a nonijus raspoređuje dvadeset pet svojih podeoka preko dvadeset četiri podeoka glavne skale, tako da je razlika između njih hiljaditi deo inča. Broj crtice nonijusa koja se poklapa daje treću decimalu, bez elektronike i bez baterije.
Četrdeset navoja po inču
Vreteno mikrometra je precizni zavrtanj sa četrdeset navoja po inču, pa ga jedan obrtaj doboša pomera tačno za 0,025 inča, a dvadeset pet podeoka na dobošu deli taj korak na hiljadite delove. Inčni mikrometar pokazao se zgodnim upravo zbog ove aritmetike, a njegov metrički rođak ponovio ju je s korakom od pola milimetra i pedeset podeoka.
Johansonove merke
Švedski mehaničar Carl Edvard Johansson izumeo je komplet čeličnih pločica koje prianjaju jedna uz drugu tako čvrsto da se drže bez lepka, a od nekoliko desetina komada slaže se bilo koja mera s tačnošću od desethiljaditog dela. Za svoje inčne komplete izabrao je odnos od tačno 25,4 milimetra, a industrija je preuzela taj broj dugo pre nego što su ga vlade potvrdile.
05 · Pravila pisanja
oznaka · dvostruki primovni znak · razlomciDva primovna znaka, a ne dvoji navodnici
U tekstu se inč piše oznakom in posle razmaka, na crtežima i proizvodima dvostrukim primovnim znakom bez razmaka, a razlomci ostaju obični ako je mera ucrtana u šesnaestinama, i decimalni ako dolazi iz mašine.
Prvi red desno dodaje oznaci množinu i tačku, drugi piše dvostruki primovni znak dvama apostrofima i pravim navodnicima, a treći zaokružuje tačnu vrednost, iako 25,4 nije približna vrednost nego definicija. Četvrti od oznake pravi skraćenicu reči, peti pretvara nominalnu meru cevi kao da je pravi inč i greši za osam milimetara, a šesti piše šest stopa i dva inča kao decimalni broj, iako je 6,2 stope šest stopa i 2,4 inča.
06 · Susedne jedinice
jard · milja · tačkaInč je najmanja prečka imperijalne lestvice, na kojoj dvanaest inča čini stopu, tri stope jard, a 1760 jardi milju; ispod njega su tipografska tačka, sedamdesetdrugi deo inča, i piksel veb-stranica, devedesetšesti deo.
Preko jarda je inč definisan: trideset šest inča je tačno 0,9144 metra.
Vrh lestvice, na kome se razlika inča od dva milionita već vidi u milimetrima.
Tipografski sitniš inča, kojim je složeno gotovo svako slovo na ekranu.
07 · Istorijski deo
arhiva · od ječma do metraKako je inč postao metrički
{title}
{text}
Razlika koju vidi samo granična merka
Stubac pokazuje koliko je svaki inč odstupao od današnjih 25,4 milimetra, u nanometrima: nagore duži, nadole kraći. Britanski imperijalni inč bio je kraći za 44 nanometra, američki duži za 51; okvir ih obilazi redom.
Za stolara je to ništa, ali dva milionita na hiljadu kilometara premera čine dva metra, i zato su američki geometri zadržali staru „premernu” stopu sve do kraja 2022.
Sto dvadeset sedam zuba između dva sveta
Industrijski inč utvrđen je na 25,4 milimetra ne samo zbog okruglosti: 254 se rastavlja na 2 × 127, pa je 25,4 tačno 127 petina. Na strugu s inčnim vodećim vretenom zupčanik sa 127 zuba zajedno sa zupčanikom od 50 zuba pretvara korak inčnog navoja u metrički bez ikakve greške, a takav par decenijama je ležao u fioci svakog strugara.
Da je inč ostao na starih 25,399956 milimetara, tačan prelaz zahtevao bi zupčanik s više od dva miliona zuba, a navoji bi morali da se seku s nagomilanom greškom. Tako je metrologija struga pretekla diplomatiju: fabrike su usvojile 25,4 tridesetih godina, a vlade su ga potpisale tek 1959.
Od tada inč nema sopstvenu dužinu: svi njegovi etaloni su etaloni metra pomnoženi sa 0,0254, a tačnost svake inčne granične merke na svetu svodi se na istu brzinu svetlosti kao tačnost milimetra.