Slova ft odštampana su pravo na brojčaniku barometarskog visinomera, a kazaljke prelaze preko njih: duga kazaljka stotina penje se i spušta, kratka kazaljka hiljada puzi za njom, tanka kazaljka desetina hiljada drhti na ivici. U prozorčiću desno bubanj pritiska dokotrlja se do 29.92, levo se prugasta zastavica male visine pojavljuje i nestaje, trepće lampica upozorenja, a oznaka na traci nivoa leta stiže do FL350; plave crtice na traci su metrički nivoi leta.
List jedinice
dužina · vazduhoplovstvo list 1/1 · izd. 2026-09Stopa ft · ′
Jedinica van SI · veličina: dužina; tačno 0,3048 m od 1959. godine
Šesnaest levih stopala na vratima crkve
Godine 1535. geometar Jakob Kebel odštampao je u Frankfurtu jednostavan recept kako se bez ikakvog etalona dobija zakonska stopa: u nedelju posle službe zaustaviti na vratima crkve šesnaest muškaraca, visokih i niskih, kako izlaze, i postaviti im leva stopala jedno iza drugog. Tako dobijena dužina je zakonski prut, a njen šesnaesti deo zakonska stopa, pa je tačnost mere počivala na zakonu velikih brojeva mnogo pre nego što su ga matematičari formulisali.
Danas je stopa definisana mnogo suvoparnije, kao tačno 0,3048 metara, ali u jednoj oblasti drži se čvršće od metra: skoro celo nebo nad planetom podeljeno je na stope, a avioni se razdvajaju po nivoima leta na svakih hiljadu stopa čak i tamo gde na zemlji niko ne koristi stope.
List pokazuje šta se dešava kada avion uleti u vazdušni prostor s metričkim nivoima leta, zašto su američki geometri do 2022. merili drugom stopom i koliko je stopa bilo u Evropi pre nego što su ostale dve.
Oznaka ft piše se malim slovima i bez tačke i ne menja se u množini: 6 ft, a ne 6 fts. Kod visine osobe i na crtežima stopa se označava jednostrukim primom ′, a inč dvostrukim, pa se šest stopa i dva inča pišu 6′2″; nivo leta piše se spojeno sa slovima FL i stotinama stopa, FL350, bez jedinice.
Međunarodnu stopu od 0,3048 m — s američkom geodetskom stopom, dužom za dva milionita dela, koja je živela u kartama do 2022, i sa starim stopama Evrope, gde je rajnska imala 314 mm, a pariska 325. Ne mešati ni nivo leta s visinom: FL350 znači 35 000 stopa ni iznad zemlje ni iznad mora, već prema standardnom pritisku od 1013,25 hektopaskala.
01 · Definicija
jard · inč · nivo letaStopa je jedinica dužine jednaka trećini međunarodnog jarda i dvanaest inča; pošto je jard od 1959. definisan kao 0,9144 metara, stopa iznosi tačno 0,3048 metara. Kao ni inč, nema sopstveni etalon, i sva njena tačnost pozajmljena je od metra.
Najšire stopa živi u vazduhu: visina leta skoro svuda u svetu zadaje se u stopama, a nivoi leta broje se u stotinama stopa prema standardnom pritisku, pa FL350 znači 35 000 stopa na visinomeru podešenom na 1013,25 hektopaskala. Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva radije bi metre, ali dopušta stopu kao privremenu alternativu i nikada nije odredila datum njenog ukidanja.
Korak nivoa leta od hiljadu stopa iznosi 304,8 metara, a tamo gde je nebo podeljeno na metre korak je postavljen na 300 metara. Dve lestvice se skoro poklapaju, ali se na svakoj prečki razilaze za šesnaest stopa, i avion koji prelazi iz jedne podele u drugu mora malo da se popne ili spusti.
Šesnaest stopa na svakoj prečki
Levo je nebo podeljeno na stope, desno na metre, a po sredini ide granica dve oblasti kontrole. Ćilibarske linije su nivoi u stopama na svakih hiljadu stopa, plave crtice metrički nivoi na svakih trista metara; avion leti sleva nadesno na izabranom nivou i na granici prelazi na najbliži metrički, dok onaj iz suprotnog smera leti prečku više na drugu stranu. Zagrada između njih, kada se razilaze, pokazuje stvarno vertikalno razdvajanje u stopama.
Svi greše jednako, i zato se niko ne sudara
Visinomer ne meri rastojanje, već pritisak, i na nivou leta sve posade podešavaju isti standardni pritisak, iako je stvarni pritisak na nivou mora tog dana drugačiji. Prava visina aviona na FL350 može se od 35 000 stopa razlikovati za nekoliko stotina, ali kod svih za isti iznos, pa razdvajanje među njima ostaje; greška je zajednička i bezbedna je dok svi koriste jednu stopu i jedan pritisak.
02 · Pretvaranje
jedinice · stare stope · nivoi letaOd stopa do metara i nazad
Unesite dužinu ili visinu, i list će je prikazati u metrima, inčima, jardima, miljama i nivoima leta, preračunaće je u stare stope raznih gradova i uporediti lestvicu nivoa u stopama s metričkom. U svim karticama dužina je ista; menja se samo merilo.
Pravilo za pamćenje: da biste dobili metre, stope pomnožite sa tri, podelite sa deset i dodajte jedan i po odsto.
Nivo leta nije dužina, već dogovoreni pritisak preračunat u stope prema standardnoj atmosferi, pa metri u redu „nivoi leta” znače visinu u istoj standardnoj atmosferi, a ne iznad zemlje. Stare stope su zaokružene: u jednom gradu često su živele dve stope odjednom, za graditelje i za geometre, a njihova dužina se menjala od etalona do etalona.
| {k} | {v} | {note} |
{text}
04 · Merni instrumenti
visinomer · radio-visinomer · lanac · prutČime se u stopama meri zemlja i nebo
Stope koje su zapravo paskali
U visinomeru je stub metalnih kutijica bez vazduha, koje se nadimaju kako opada spoljni pritisak i preko poluga okreću kazaljke. Skala je podeljena u stopama prema standardnoj atmosferi, pa instrument zapravo pokazuje pritisak preveden formulom u visinu, i zato pilot pre sletanja na bubnju podešava lokalni pritisak.
Prave stope iznad zemlje
Radio-visinomer šalje signal nadole i meri vreme za koje se vrati od zemlje, pa pokazuje pošteno rastojanje do površine, a ne pritisak. Radi samo nisko, obično do 2500 stopa, i zato progovara tek na prilazu, kada sintetički glas u kokpitu odbrojava poslednje stotine i desetine stopa do dodira.
Šezdeset šest stopa u sto karika
Merni lanac Edmunda Gantera, smišljen 1620. godine, imao je sto karika ukupne dužine 66 stopa, i na njemu je počivalo celo premeravanje zemljišta engleskog govornog sveta: deset kvadratnih lanaca čini aker, osamdeset lanaca milju. Lanac je spojio decimalno brojanje karika sa starim stopama, i zato su granice parcela i danas često umnošci šezdeset šest.
Etalon od parohijana
Šesnaest nasumičnih muškaraca daje prut čije je rasipanje četiri puta manje nego kod jednog stopala — koren iz šesnaest, ako se greške smatraju nezavisnim — pa Kebelov recept nije bio naivan, već statistički promišljen. Pojedinačnu stopu predlagao je da se dobije deljenjem pruta, a ne prislanjanjem jednog stopala, i to je ista misao po kojoj se danas uzima prosek ponovljenih merenja.
05 · Pravila pisanja
oznaka · primovi · nivo letaFL350 nije „350 stopa”
U tekstu se stopa piše oznakom ft posle razmaka, kod visine osobe i na crtežima jednostrukim primom bez razmaka, a nivo leta slovima FL i brojem stotina stopa, bez jedinice posle.
Prvi red desno dodaje oznaci množinu i tačku, drugi uzima dva inča za dve desetine stope, iako je 6,2 stope šest stopa i 2,4 inča, a treći daje nivou leta jedinicu, pa se čita kao 350 stopa umesto 35 000. Četvrti pravi od oznake skraćenicu reči, peti zaokružuje tačnu vrednost i greši za jedan i po odsto, a šesti piše kvadratnu stopu rečima s tačkama umesto stepena.
06 · Susedne jedinice
inč · jard · miljaStopa stoji na sredini imperijalne lestvice: ispod nje dvanaest inča, iznad tri stope u jardu i 5280 stopa u kopnenoj milji, a na nebu pored nje živi nautička milja, kojom se računa put aviona, dok se visina računa u stopama.
Dvanaesti deo stope, rimska uncija, tačno 25,4 milimetra.
Preko jarda je stopa definisana: 0,9144 metara podeljeno sa tri.
Osam furlonga, osamdeset Ganterovih lanaca, 5280 stopa.
07 · Istorijski deo
arhiva · od legije do nivoa letaKako je stopa najpre bilo mnogo, zatim dve, zatim jedna
{title}
{text}
Kako metrički nivo sustiže nivo u stopama
Visina svakog stubića pokazuje koliko je metrički nivo iznad najbližeg nivoa u stopama ispod njega, u stopama, za trinaest prečki od 8900 do 12 500 metara. Na svakoj prečki razlika se smanjuje za šesnaest stopa; okvir obilazi prečke redom.
Dvesta stopa dole i deset gore — toliko je ostalo od razlike između 304,8 i 300 metara, ali na granici te stope postaju obavezan manevar za svaki let.
Privremena jedinica bez datuma isteka
U aneksu o mernim jedinicama uz Čikašku konvenciju stopa za visinu i čvor za brzinu navedeni su kao privremeno dozvoljene jedinice van SI, ali datum njihovog ukidanja ostao je neodređen, i tako je već decenijama. Razlog nije navika pilota, već to što je nebo zajedničko: prelazak na metre zahteva da sve zemlje na ruti aviona pređu istog dana, a dok makar jedna ostaje na stopama, isplati se zadržati stope za sve.
Tamo gde su se metrički nivoi leta održali, njihova tabela prilagođena je tabeli u stopama: svaka metrička prečka zapisana je zajedno s najbližim nivoom leta u stotinama stopa, da bi posada sa visinomerom u stopama mogla da je održi, a granica dva sistema prelazi se jednim kratkim manevrom umesto preuređenja celog saobraćaja.
Tačnost stope odavno nije pitanje: njena dužina proizlazi iz metra bez ostatka, a cela greška nivoa leta leži u pritisku i temperaturi vazduha, koje visinomer preračunava u stope formulom standardne atmosfere.