O kuki rimskog kantara visi bronzani pijačni teg sa izlivenim slovima lb; preko njega prelazi odsjaj i blago se njiše. Krak se najpre nagne, a onda se smiri kada klizni teg po skali stigne do crte 1. Dole desno u gvozdenu činiju jedno za drugim padaju zrna ječma — gran, od kojih sedam hiljada čini funtu.
List jedinice
masa · trgovačka mera list 1/1 · izd. 2026-09Funta lb · avoirdupois
Jedinica van SI · veličina: masa; od 1959. tačno 0,453 592 37 kg
Etalon koji je izgoreo sa parlamentom
U oktobru 1834. radnici su u peći Vestminsterske palate spaljivali stare drvene raboše riznice; vatra je prešla na zgradu i do jutra su od parlamenta ostali samo zidovi, a pod ruševinama istopljeni etaloni jarda i funte. Komisija koja je trebalo da ih obnovi odlučila je da ne ponovi staru trojsku funtu, nego da glavnom učini trgovačku, i 1844. od platine je izliven novi valjak prema kojem je Britanija merila robu više od jednog veka.
Od 1959. funta se više ne oslanja na svoj valjak: definisana je kao tačno 0,453 592 37 kilograma, a kilogram od 2019. preko Plankove konstante, pa je svako pakovanje brašna sa natpisom „1 lb” na kraju izmereno kvantnom konstantom.
List stavlja na istu vagu pet funti iz različitih epoha, objašnjava zašto osmocifreni broj ima tako čudan rep i zašto je trojska unca teža od trgovačke, dok je trojska funta lakša.
Oznaka lb piše se malim slovima i bez tačke, a u množini se ne menja: 5 lb, ne 5 lbs. Slova potiču od latinskog libra, odakle je i novčani znak £; sila kojom funta pritiska oslonac piše se posebno, lbf, i ne meša se sa masom.
Trgovačku funtu avoirdupois sa trojskom, kojom se i danas meri zlato: trojska funta je lakša, 373 grama, iako je njena unca teža od trgovačke. Ni sa metričkim „Pfundom” od pola kilograma sa pijaca nemačkog govornog područja, ni sa funtom sterlinga, koja je nastala kao funta srebra, ali odavno ništa ne meri.
01 · Definicija
kilogram · gran · uncaFunta avoirdupois je jedinica mase, prema međunarodnom sporazumu iz 1959. tačno jednaka 0,453 592 37 kilograma. Deli se na šesnaest unci i na sedam hiljada grana, a četrnaest funti čini stoun, u kojem Britanci i danas iskazuju svoju težinu.
Reč avoirdupois je starofrancuski „roba na meru”: tako se zvala roba koja se prodavala na težinu, za razliku od plemenitih metala i lekova, za koje se vodio poseban, trojski račun. Trojska funta se deli na dvanaest unci i 5760 grana, a gran je u oba sistema isti, pa se lako preračunavaju jedan u drugi.
Funta je jedinica mase, a ne sile, iako se u svakodnevici mešaju: težina koju opružna vaga pokazuje u funtama zapravo je sila, i u tehnici se piše posebnom oznakom, lbf, funta-sila, jednaka 4,448 njutna pri normalnom ubrzanju Zemljine teže.
Koliko grama ima tuđa funta
Na levi tas vage sa jednakim kracima stavlja se funta izabrane epohe, na desni tegovi iz metričkog kompleta koji zajedno daju broj grama koji podesite klizačem. Krak se njiše i zaista se smiri, kao na opruzi, a kazaljka gore pokazuje na koju stranu se naginje: dok kazaljka ne stane na nulu, funta i tegovi nisu jednaki.
Šta je teže: funta zlata ili funta perja
Stara zagonetka sa zamkom: funta perja je teža, jer se perje meri trgovačkom funtom od 453,6 grama, a zlato trojskom od 373,2. S druge strane, unca zlata je teža od unce perja, 31,1 gram prema 28,3, jer se trojska funta deli samo na dvanaest unci, a trgovačka na šesnaest, pa se veći deo manje celine pokazuje kao teži.
02 · Pretvaranje
jedinice · funte zemalja · trojski sistemOd unci i stouna do kilograma
Unesite masu u bilo kojoj jedinici, i list će je prikazati u kilogramima, funtama, uncama, stounima i granima, preračunati u funte različitih zemalja i epoha i uporediti trgovački sistem sa trojskim. U svim karticama masa je ista; menja se samo mera.
Pravilo za pamćenje: kilogram su dve funte i još deset procenata, a funta je nešto manje od pola kilograma.
Funte različitih zemalja zaokružene su na gram: u istom gradu često su istovremeno postojale dve-tri funte, za apotekare, za začine i za stoku, a etaloni su se menjali iz veka u vek. I tone se razlikuju — kratka američka od 2000 funti i duga britanska od 2240 — i pre preračunavanja vredi razjasniti o kojoj je reč.
| {k} | {v} | {note} |
{text}
04 · Merni instrumenti
kantar · krak · opruga · jahačČetiri načina da se sazna koliko funti
Jedan teg za svaki teret
Rimski kantar se snalazi sa jednim jedinim tegom: teret visi blizu oslonca, klizni teg se pomera po dugom kraku i što dalje stigne, to više uravnotežava. Skala na kraku obeležena je odmah u funtama, pa je pijaci bio dovoljan jedan instrument umesto sanduka tegova, i to je kantar učinilo omiljenom vagom trgovaca od Pompeja do devetnaestog veka.
Poređenje, a ne merenje
Vaga sa jednakim kracima sama ništa ne meri: odgovara samo šta je teže, teret ili tegovi, ali odgovara isto na ekvatoru i na polu, jer teža deluje jednako na oba tasa. Zato su se etaloni funte upoređivali upravo ovako, dok se opruzi, koja se na različitim širinama različito isteže, poveravala samo vaga u radnji.
Funta koja zavisi od geografske širine
Opruga odgovara na silu, a ne na masu, i jedna te ista funta isteže je na polu više nego na ekvatoru, za oko pola procenta. Skala takve vage obeležena je u funtama samo dogovorno, sa silom preračunatom normalnim ubrzanjem, i zato u tehnici ima svoju jedinicu, funtu-silu, a u trgovini se overava na mestu postavljanja.
Delovi grana bez malih tegova
Na preciznim apotekarskim vagama najmanje tegove zamenjuje jahač — sićušna žičana kukica koja se pincetom pomera po izdeljenom kraku. Pomeren za jedan podeok, deluje kao desetina grana, pa je apotekar merio šest i po miligrama ne držeći u ruci nijedan teg manji od grana.
05 · Pravila pisanja
oznaka · masa i sila · trojski sistemPet lb, a ne pet lbs
Oznaka funte nema množinu ni tačku, masa i sila pišu se različitim oznakama, a trojske jedinice obeležavaju se slovom t, da se zlato ne bi merilo trgovačkom uncom.
Prva dva reda desno menjaju oznaku kao reč i stavljaju tačku, treći piše jedanaest stouna i četiri funte kao decimalni razlomak, iako je 11,4 stouna 11 stouna i 5,6 funti, a četvrti meri zlato trgovačkom uncom i gubi skoro desetinu. Peti silu naziva masom, pa motor izgleda kao teret, a šesti zaokružuje tačnu vrednost i greši za deset procenata.
06 · Susedne jedinice
stoun · gran · funta-silaNagore od funte idu stoun od četrnaest funti i centi, nadole unca i gran, zajednički za trgovački i trojski sistem, a sa strane stoji funta-sila, na kojoj počivaju pritisak u psi i obrtni moment u stopa-funtama.
Četrnaest funti, u kojima Britanci i danas iskazuju svoju težinu.
Zrno ječma, zajedničko za trgovački, trojski i apotekarski sistem.
Sila funte u normalnom polju teže i pritisak po kvadratnom inču.
07 · Istorijski deo
arhiva · od libre do Plankove konstanteKako je najpre bilo mnogo funti, a zatim jedna
{title}
{text}
Od rimske libre do metričkog Pfunda
Visina svakog stubića je masa funte u gramima, od nule do pet stotina: rimska libra, Tauerova funta, trojska, trgovačka i metrička funta nemačkih zemalja. Za dve hiljade godina funta je postala jedan i po put teža; okvir obilazi stubiće redom.
Metrički Pfund od pola kilograma jedini je od pet sa okruglim brojem grama, i zato je preživeo metričku reformu na pijacama gde trgovci nisu hteli da se rastanu od reči.
Broj deljiv sa sedam
Kada je 1959. funta vezana za kilogram, izmereni odnos britanskog i američkog etalona davao je broj oko 0,453 592 4, koji je mogao da se zaokruži na bilo kojoj cifri. Izabrano je 0,453 592 37 — osam značajnih cifara, od kojih poslednja, sedmica, ne stoji zbog tačnosti nego zbog aritmetike: samo sa njom je broj deljiv sa sedam bez ostatka.
A pošto je funta tačno sedam hiljada grana, gran je ispao tačan konačan broj, 64,798 91 miligram, a sa njim su postali tačni i trojska unca, apotekarska drahma i skrupul. Jedna cifra na osmom mestu poštedela je čitavu porodicu starih mera beskonačnih razlomaka koje bi inače morale da se preračunavaju sa zaokruživanjem.
Platinski valjak iz 1844. postao je potom muzejski predmet: njegova masa više ništa ne definiše, i ako izgubi nekoliko mikrograma, funta se neće promeniti, jer se sada oslanja na kilogram, a kilogram na Plankovu konstantu.