Jedinica se piše malim latiničnim slovima sa kosom crtom i gornjim indeksom: kg/m², a u tekstu se često izostavlja, pa se kaže samo «ITM 23». Površina tela piše se kao m², sa jednom decimalom u klinici i dve u doziranju lekova, a međunarodna skraćenica je BMI i BSA.
Indeks telesne mase nije pritisak i nije površina, iako mu je jedinica ista kao kod površinske gustine: to je masa podeljena kvadratom visine, a nikako kilogrami po kvadratnom metru kože. Pravu površinu kože daje BSA, oko 1,7—2,0 m² kod odraslog, i niko neće deliti težinu njome.
Sleva na visinomeru spušta se letva, stiže do temena i otkriva oznaku 1,75, a oko tirkizne siluete trči koralna isprekidana linija masnog sloja. Slova kg pritiskaju razlomačku crtu kao teg platformu vage, a ona se opruži, ispod nje diše isprekidani kvadrat m², a dole treperi Ketleova gomila, po čijem zvonu crvena oznaka ide ka sredini i vraća se.
List jedinice
masa na kvadrat visine · površina kože list 1/1 · izd. 2026-09Indeks telesne mase BMI · kg/m² · BSA · m²
Izvedena jedinica SI · veličina: indeks telesne mase, kg/m², i površina tela, m²
Prosečan čovek kojeg nema
Belgijski astronom Adolf Ketle sanjao je da za društvo nađe iste zakone koje je Kepler našao za planete, i 1832. godine, prebirajući tablice visine i težine regruta i zatvorenika, primetio je da kod odraslih težina raste otprilike kao kvadrat visine. Odnos mase i kvadrata visine trebao mu je ne da bi sudio o konkretnom čoveku, nego da bi opisao «prosečnog čoveka», l’homme moyen, — zamišljenog Belgijanca oko kog se gomila raspoređuje po zakonu grešaka.
Sto četrdeset godina ovaj broj je ostao statistička kuriozitet, sve dok 1972. fiziolog Ansel Kiz nije uporedio nekoliko indeksa težine na hiljadama muškaraca, najbolji među njima nazvao indeksom telesne mase i predao ga epidemiolozima. Odatle je prešao u ordinaciju, u osiguravajuće tablice i u aplikacije na telefonu, mada je sam Kiz upozoravao da za pojedinca indeks slabo služi: on ne zna od čega se težina sastoji.
Istom logikom — dva jednostavna merenja umesto nedostupnog trećeg — živi površina tela, koju su 1916. izveli Judžin i Delafild Du Bois iz papirnih kroja devet ljudi. List stavlja obe veličine jednu pored druge i pokazuje gde su korisne, a gde počinju da greše.
01 · Definicija
masa · visina · površina · sastavIndeks telesne mase je masa čoveka u kilogramima podeljena kvadratom njegove visine u metrima. Čovek mase 70 kg i visine 1,75 m ima indeks 22,9 kg/m², i po tablici SZO spada u koridor od 18,5 do 24,9, koji se za odrasle naziva normalnom težinom.
Kvadrat je uzet iz posmatranja, a ne iz geometrije: kad bi ljudi rasli slično, masa bi rasla kao kub visine, ali su visoki u proseku vitkiji, i Ketle je našao izložilac pri kom indeks najmanje zavisi od visine. Kasnije se pokazalo da je tačniji stepen oko 2,5, pa zato visokima indeks malo precenjuje, a niskima potcenjuje.
Glavno ograničenje indeksa je to što ne razlikuje mast od mišića, kostiju i vode. Za gomilu to nije važno, jer se greške međusobno poništavaju, a za jednog čoveka može da odluči sve: ragbista i slabo pokretan čovek iste visine i težine imaju isti indeks, a masti dvostruko različito. Površina tela uređena je drugačije: ne može se izmeriti metrom, računa se iz visine i mase formulom prilagođenom na malom broju izmerenih ljudi.
Jedan broj za dva različita tela
Sleva je čovek na vagi kraj visinomera: tirkizno jezgro — mišići, kosti i voda, koralni omotač oko njega — mast, čija se debljina menja klizačem sastava. Letva visinomera spušta se do temena, a displej vage odbrojava masu. Zdesna je trista plavih tačaka — odrasli današnjeg sveta po modelu lista, one padaju na skalu indeksa i skupljaju se u zvono, ćilibarna linija je gomila 1830-ih, kakvu je video Ketle, obojene trake su kategorije SZO, koralna igla je vaš indeks, a tirkizni trougao isti čovek po Trefetenovoj formuli.
Zašto indeks radi za državu, a greši za komšiju
Kad epidemiolog poredi dve države, u uzorku svake su hiljade ragbista, balerina i ljudi koji sede za stolom, i njihova odstupanja se u proseku međusobno gase, tako da pomak cele gomile udesno gotovo sigurno znači dodatak masti. Pojedinac nema takvo osiguranje, i zato je komisija časopisa Lancet 2025. predložila da se gojaznost postavlja samo kad je visok indeks potvrđen obimom struka, merenjem masti ili znacima bolesti, a sam indeks da se zadrži za skrining i statistiku, zbog kojih je i smišljen.
02 · Pretvaranje
SZO · stari indeksi · površina telaJedan odnos, mnogo starih formula
Unesite indeks u kg/m², u funtama po kvadratnom inču ili u delovima od 25, i list će pokazati kategoriju SZO i azijske pragove, preračunati indeks u težinu pri različitoj visini, uporediti ga sa starim formulama «idealne težine» i izračunati površinu tela čoveka visine 1,75 m po pet formula.
Pravilo za pamćenje: pri visini 1,75 m jedna jedinica indeksa je oko tri kilograma, a pri visini 1,60 m — oko dva i po.
Kod dece i adolescenata indeks sam po sebi ne znači ništa, jer telo menja proporcije svake godine: porede se sa vršnjacima po tablicama percentila SZO, i 20 kg/m² može biti višak kod osmogodišnjaka, a norma kod petnaestogodišnjaka. Kod starih indeks se iskrivljuje zato što čovek gubi nekoliko centimetara visine, a mišiće zamenjuje mast pri istoj težini.
| {k} | {v} | {note} |
{text}
04 · Merni instrumenti
visinomer · vaga · kaliper · DEXADva jednostavna aparata i dva poštena
Visina koja se menja tokom dana
Stadiometar izgleda kao najjednostavniji aparat lista, ali je visina čoveka ujutru za centimetar-dva veća nego uveče, jer se tokom dana međupršljenski diskovi sabijaju pod težinom tela. Zato se u istraživanjima visina meri u isto doba, bez obuće, sa petama, zadnjicom i potiljkom uz stub i pogledom po frankfurtskoj horizontali, a greška od jednog centimetra pomera indeks za četvrtinu jedinice.
Vage koje upoređuju, a ne osećaju
Poluzna vaga lekarske ordinacije ne meri silu, nego uravnotežuje čoveka tegom, pomerajući klizač po poluzi dok njen kraj ne stane na sredinu prozora. Takvom aparatu je svejedno gde stoji i kolika je tamo sila teže, pa su ih vekovima overavali tegovima, dok se elektronske vage, koje mere ugib senzora, moraju proveravati iznova pri svakom premeštanju.
Centimetar masti među prstima
Kaliper hvata kožni nabor iznad tricepsa, ispod lopatice, na stomaku i na butini, a opruga drži na čeljustima isti pritisak, pa debljina nabora zavisi gotovo samo od potkožne masti. Iz zbira nabora po formulama Durnina ili Džeksona i Poloka dobija se udeo masti u telu, i mada je i to procena, vidi ono što indeks uopšte ne vidi: gde leži težina.
Karta masti, mišića i kosti
Denzitometar DEXA prosvetljava ležećeg čoveka rendgenom dve energije, koje mast, mišići i kost upijaju različito, i iz skenirajuće šipke slaže kartu tri tkiva po celom telu. Doza je manja nego kod običnog snimka grudnog koša, a rezultat služi kao etalon s kojim se porede indeks, kaliper i bioimpedansne vage: upravo na takvoj proveri se ispostavilo da pri indeksu ispod 25 masti ima koliko i pri gojaznosti.
05 · Pravila pisanja
jedinica · zapeta · indeksKvadrat stoji iznad metra, a ne iznad broja
Indeks se piše sa jednom cifrom posle zapete i jedinicom kg/m², a površina tela — sa dve cifre i m², jer se po njoj računaju doze lekova.
Prvi red zdesna meša indeks sa udelom masti, koji se meri u procentima, drugi gubi gornji indeks i pretvara m² u «m2», a treći deli centimetrima i dobija broj deset hiljada puta manji. Golo 1,85 bez jedinice i formule ne dozvoljava proveru doze, pet znakova posle zapete pripisuju indeksu tačnost koju nema visinomer, a poslednji red naziva težinom ono što težina nije.
06 · Susedne jedinice
kilogram · kvadratni metar · kg/m³Indeks je sastavljen od kilograma i metra, a pored njega žive kvadratni metar površine tela i Rorerov indeks u kg/m³, koji deli masu kubom visine i zato je pogodniji za decu.
Brojilac indeksa i jedino što je u njemu zaista izmereno.
Kod indeksa — kvadrat visine, kod površine tela — prava koža.
Masa na kub visine; kod odraslog oko 13, kod novorođenčeta oko 27.
07 · Istorijski deo
arhiva · od prosečnog čoveka do LancetKako se statistika preselila u ordinaciju
{title}
{text}
Kako je dvadeset devet miliona ljudi se udebljalo preko noći
Zvono je raspodela odraslih Amerikanaca po indeksu, koralno popunjeno su oni koje nazivaju ljudima sa viškom težine. Isprekidana granica klizi od ranijih 27,8 za muškarce ka zajedničkom pragu 25, koji je NIH uveo 1998. godine, i popuna raste, iako niko nije dobio ni gram.
Granica kategorije je odluka komiteta, a ne svojstvo tela, i zato se broj ljudi sa viškom težine menja zajedno sa zapisnikom sednice.
Devet ljudi u papirnim krojevima
Njujorški lekar Judžin Du Bois je 1916. proučavao metabolizam i želeo da poredi odavanje toplote ljudi različite veličine, a za to je bila potrebna površina kože. Zajedno sa Delafildom Du Boisom oblepljivao je ispitanike tankim papirom i parafinom, sečeni omotač rezao na ravne komade, prenosio ih na list i merio, a zatim odabrao formulu po visini i masi koja je opisivala ta merenja. Ljudi u uzorku bilo je devet, i među njima nijedan zaista debeo.
Formula je nadživela i svoju fiziologiju i svoj uzorak. Godine 1928. prosečna površina odraslih, 1,73 m², postala je uslovno telo na koje se svodi filtracija bubrega, a 1958. pedijatar Donald Pinkel predložio je da se antitumorski lekovi doziraju po kvadratnom metru, jer su se tako doze deteta i odraslog bolje slagale nego po kilogramu. Od tada greška formule od deset procenata kod čoveka težine 150 kg znači grešku doze od istih deset procenata.
Tako su obe veličine lista uređene isto: računaju se iz dva dobro merljiva broja, visine i mase, a upoređuju sa onim što je teško izmeriti — udelom masti i površinom kože. Tačnost visinomera i vage određuje samo aritmetiku; koliko indeks ili površina govore istinu o konkretnom telu odlučuje uzorak po kom je formula birana, a on je kod Ketlea bio vojni, a kod Du Boisa — devet ljudi u papiru.
Sedam osnovnih jedinica SI
Katalog veličina
Medicina
Kap kiseline menja boju soka, so boji plamen, voda se ledi od jednog kucanja. Ispod njih svi listovi Simetriuma, po oblastima i abecedno.
Otvori indeks →