Levo se njiše mesingano klatno: pun zamah traje 2 s, jedan prolaz tačno sekundu. Kroz njega se nazire slovo s. Desno se atom cezijuma penje u cevi atomske fontane i pada nazad. Svaki put kad prođe kroz bakarnu šupljinu, zasvetli u mikrotalasima. Displej pokazuje 9 192 631 770 — toliko oscilacija stane u jednu sekundu. Trepće lampica snimanja.
List jedinice
osnovna jedinica SIrev. 2026-10Sekunda s
Osnovna jedinica SI · veličina: vreme
Sekunda je oduzeta Zemlji i data atomu
Dugo je sekunda bila deo dana: 1/86 400 jednog obrtaja Zemlje. Onda se pokazalo da je Zemlja loš sat. Usporava zbog plime i oseke, a zemljotresi i struje u jezgru menjaju dužinu dana za milisekunde. Satovi koji su išli ravnomernije od Zemlje počeli su da primećuju njen neravnomeran hod.
Od 1967. sekundu određuje atom cezijuma 133. Njegov spoljašnji elektron može da prelazi između dva nivoa, a tom prelazu odgovara zračenje frekvencije tačno 9 192 631 770 Hz. Sekunda je vreme za koje protekne toliko oscilacija. Svi atomi cezijuma su isti, pa je sekunda ista u svakoj laboratoriji na svetu.
Najbolje cezijumske fontane greše manje od sekunde za 300 miliona godina. I druge jedinice zavise od sekunde: metar je utvrđen preko brzine svetlosti i sekunde, kilogram preko Plankove konstante, metra i sekunde.
Oznaka sekunde je malo s, bez tačke: „30 s“. Na ruskom se piše «с». Veliko S je simens, jedinica provodnosti. Veličina vreme se piše malim t, period oscilovanja velikim T.
Vremensku sekundu i lučnu sekundu ″ — 1/3600 stepena. Dan po satu i obrtaj Zemlje: Zemlja se okreće neravnomerno, a njen dan je duži od 86 400 s za milisekundu ili dve. Zato se atomskom vremenu ponekad dodaje prestupna sekunda.
01 · Definicija
oscilacije · brojanje · odstupanje satovaSvi satovi su napravljeni isto. Unutra postoji nešto što ponavlja jedan pokret u jednakim razmacima: klatno, kvarcna pločica, elektron u atomu. I postoji brojač koji broji ponavljanja. Sekunda je samo dogovor o tome koliko ponavljanja kog pokreta brojati.
Što je viša frekvencija oscilacija i što manje zavisi od spoljnih uslova, to je sat tačniji. Klatno zamahne jednom u sekundi, a njegov period se menja s temperaturom jer se šipka izdužuje. Kvarc osciluje 32 768 puta u sekundi i takođe oseća toplotu. Atom cezijuma osciluje skoro deset milijardi puta u sekundi, i na njegovu frekvenciju gotovo ništa ne utiče.
Tačnost sata pokazuje njegovo odstupanje — koliko će se za dan razići s etalonom. Deo za koji frekvencija odstupa od tačne, pomnožen sa 86 400 s, jeste dnevno odstupanje.
Koliko će se satovi razići
Na polici stoje sat s klatnom, kvarcni i atomski sat. Sva tri su podešena prema etalonu, a zatim ostavljena u sobi zadate temperature. Kod klatna se čelična šipka od toplote izdužuje i sat kasni. Kvarc je tačan na 25 °C, a na svakoj drugoj temperaturi kasni. Atomskom satu temperatura gotovo nije važna. Klizačem „proteklo dana“ pomerate vreme napred, dugme „Godina“ odmah postavlja 365 dana, a iznad svakog sata vidi se njegovo odstupanje. Plavo je etalon, mesing klatno, zeleno atomski sat, crveno kašnjenje. Ispod su tri prikaza. „Odstupanje“ je nagomilana greška svakog instrumenta po danima u logaritamskoj razmeri. „Oscilacije“ pokazuju pokret svakog oscilatora, usporen do vidljivosti. „Tačnost“ daje relativnu grešku raznih satova, od sunčanog do optičkog.
Broj koji se lako deli na pola
32 768 je dva na petnaesti stepen. Kolo od petnaest delitelja frekvencije sa dva pretvara oscilacije kvarca tačno u jedan impuls u sekundi. Kvarcna zvučna viljuška za tu frekvenciju ima nekoliko milimetara i staje u ručni sat. Viša frekvencija se ne koristi: takva viljuška bi trošila više energije.
02 · Pretvaranje
jedinice · frekvencija · vremenske skaleOd sekundi do dana, godina i herca
Unesite vreme u bilo kojoj jedinici. Prva kartica ga pretvara u sekunde, minute, sate, dane i godine. Druga u frekvenciju i broj oscilacija cezijuma. Treća pokazuje po čemu se razlikuju vremenske skale TAI, UTC i GPS.
| {k} | {v} | {note} |
Najkraći bljeskovi lasera traju nekoliko desetina atosekundi; starost Vasione je oko 4·10¹⁷ s. Između njih je 35 redova veličine. Ista sekunda služi kao mera i za svetlost i za zvezde.
04 · Merni instrumenti
klatno · kvarc · fontana · optička rešetkaŠto je viša frekvencija, to je sat tačniji
{title}
{text}
05 · Pravila pisanja
s bez tačke · doba dana posebnoTrajanje u sekundama, trenutak po satu
Trajanje se piše brojem i oznakom s razmakom: 45 s, 2,5 ms. Trenutak se piše prema ISO 8601: 2026-10-02T14:30:05Z. Minut i čas mogu da se koriste uz SI, ali im se ne dodaju predmeci.
„sec“, „msec“ i „hrs“ nisu oznake SI. Doba dana je zgodnije pisati s dve tačke, a trajanje jedinicama. Datum s kosim crtama se u raznim zemljama čita različito, zato se piše godina-mesec-dan. Veliko S je simens, a ne sekunda; hiljade se odvajaju razmakom.
06 · Susedne jedinice
vreme i frekvencija1 Hz = 1/s — oscilacije u sekundi.
mPut svetlosti za 1/299 792 458 s.
d86 400 s — i neravnomeran hod Zemlje.
07 · Istorijski deo
arhiva · od Hajgensovog klatna do atomske fontaneKako se sekunda preselila s neba u atom
{title}
{text}
Prestupna sekunda i njeno ukidanje
Atomsko vreme TAI teče ravnomerno, a Zemlja se okreće neravnomerno i u proseku sporije. Da građansko vreme ne bi bežalo od sunčevog podneva, od 1972. se UTC-u dodavala prestupna sekunda — 27 puta, poslednji put 31. decembra 2016. Takvih dana minut je trajao 61 sekundu.
Za računare, berze i navigaciju dodatna sekunda je izvor kvarova. Godine 2022. Generalna konferencija za tegove i mere odlučila je da najkasnije do 2035. prestane da dodaje prestupne sekunde i da dopusti UTC-u da se više udalji od okretanja Zemlje.
Desno je brojčanik u trenutku prestupne sekunde: posle 23:59:59 sat pokazuje 23:59:60, i tek onda dolazi ponoć.
Katalog veličina
Vreme i frekvencija · 12 listova
Indeks · sve veličine na jednoj straniciLaboratorija na ulazu u indeksKap kiseline menja boju soka, so boji plamen, voda se ledi od jednog kucanja. Ispod njih svi listovi Simetriuma, po oblastima i abecedno.Otvori indeks →
