Stepen Celzijusa
Godine 1742. švedski astronom Anders Celzijus opisao je termometar sa dve stalne tačke. Kod njega je voda ključala na nuli, a sneg se topio na sto. Što je toplije, to je broj bio manji.
Tri godine kasnije Karl Line je za staklenu baštu u Upsali naručio termometar sa obrnutom skalom. Ona se i održala. Celzijus je primetio još nešto: sneg se svuda topi na istoj temperaturi, a voda ključa različito u zavisnosti od pritiska. Danas je stepen Celzijusa određen preko kelvina, a 0 °C je tačno 273,15 K.
| Oznaka | °C |
| Definicija | t = T − 273,15 K, stepen je iste veličine kao kelvin |
| Tačke vode | topljenje leda 0,00 °C · trojna tačka 0,01 °C · ključanje 99,97 °C pri 101,325 kPa |
| Uvedena | 1742, Upsala · naziv „stepen Celzijusa” — CGPM 1948 |
| Standardi | ISO 80000-5 · SI Brochure 9th ed. · ITS-90 |
| Tipične vrednosti | −89,2 °C — rekord hladnoće, Antarktik · 37 °C — telo · 1538 °C — topi se gvožđe |
01 · Definicija
Isti kelvin, samo je nula na drugom mestu
Celzijusova temperatura t je termodinamička temperatura T pomerena za 273,15 K. Stepen Celzijusa je iste veličine kao kelvin. Zato se razlika temperatura u obe jedinice piše istim brojem.
Voda više ne određuje skalu. Pri normalnom pritisku led se topi na 0,00 °C, trojna tačka vode je na 0,01 °C, a ključanje na 99,97 °C, ne tačno na 100. Ti delovi stepena su trag toga što su stalne tačke prvo preciznije određene, a zatim napuštene.
Zašto je kod Celzijusa ključala voda bila nula
Dva ista termometra stoje jedan pored drugog, a stubići su im uvek iste visine. Razlikuju se samo natpisi. Levo je skala iz 1742, gde je sto kod snega koji se topi, desno današnja. Plava crtica je sneg, crvena ključala voda.
Nula Celzijusove skale izabrana je prema topljenju leda, a ne prema odsustvu toplote. Takvi brojevi ne smeju da se dele. U kelvinima je 20 °C jednako 293,15 K, a 10 °C jednako 283,15 K. Odnos je 1,035: toplije samo za tri i po procenta. Zato je razlika poštena: 10 °C i 10 K su isto.
Gde termometar ima nulu, a gde sto
Staklena cevčica nema podela. Treba ih naneti kao Celzijus: uroniti termometar u sneg koji se topi i označiti nulu, zatim u ključalu vodu i označiti sto. Oker crtice su vaše oznake; između njih instrument sam deli razmak na deset delova. Levo čaša sa snegom, desno šerpa na plameniku i barometar. Planina u sredini pokazuje nadmorsku visinu mesta: što je više, pritisak je niži i voda ranije ključa. Označite sto na Everestu i pogledajte šta vaš termometar pokazuje u sobi.
Uronite termometar u sneg koji se topi i sačekajte da se stubić zaustavi. To mesto biće nula.
02 · Pretvaranje
| Jedinica | Vrednost | Stalne tačke |
|---|---|---|
| {n} | {v} | {note} |
Na −40 Celzijusova i Farenhajtova skala pokazuju isti broj.
Delil i Celzijus brojali su 1742. naniže: što je toplije, to je broj manji.
Razlika od 1 °C je uvek 1 K i 1,8 °F.
03 · Redovi veličina
04 · Merni instrumenti
05 · Pravila pisanja
06 · Susedne jedinice
07 · Istorijski deo
Celzijus je proverio ono glavno: sneg se topi na istoj temperaturi i u Upsali i na severu Švedske, a tačka ključanja zavisi od pritiska. Predložio je ispravku prema stanju barometra. Zato se sto stepeni označavalo samo pri normalnom pritisku.
Godine 1954. oslonac je prenet na trojnu tačku vode: 273,16 K, odnosno 0,01 °C. Od 2019. kelvin je određen Bolcmanovom konstantom, k = 1,380 649·10⁻²³ J/K. Voda više ništa ne određuje, a veza 0 °C = 273,15 K ostala je tačna po definiciji.
Katalog veličina
ceo indeks →Sedam osnovnih jedinica SI
Kap kiseline menja boju soka, so boji plamen, voda se ledi od jednog kucanja. Ispod njih svi listovi Simetriuma, po oblastima i abecedno.
Otvori indeks →