Kulon
Šarl Kulon je 1785. godine o srebrnu nit okačio laku polugu s kuglicom od srži zove. Pored nje je pričvrstio drugu takvu kuglicu i naelektrisao obe. Kuglice su se odbile, a nit se uvrnula. Kulon je okretao glavu niti i gledao za koliko stepeni nit treba uvrnuti da bi se rastojanje između kuglica prepolovilo. Ispadalo je — četiri puta više.
Tako je pokazao da sila između naelektrisanja opada s kvadratom rastojanja. Jedinica naelektrisanja dobila je ime po njemu 1881. godine. Jedan kulon je naelektrisanje koje struja od jednog ampera prenese za sekundu, oko 6,24·10¹⁸ elektrona. Baterija telefona čuva oko 14 000 kulona, a munja prenese dvadesetak.
| Oznaka | C |
| Definicija | amper-sekunda · A·s · tačno 1/e elementarnih naelektrisanja |
| Referentne vrednosti | e — 1,602 176 634·10⁻¹⁹ C · 1 A·h — 3600 C · faradej — 96 485 C |
| Uvedena | 1881, Međunarodni kongres elektrotehničara · u SI od 1960. godine |
| Standardi | ISO 80000-6 · IEC 80000-6 · SI Brochure 9th ed. |
| Tipične vrednosti | 1 µC — iskra s prsta · 20 C — munja · 14 400 C — baterija telefona |
01 · Definicija
Jedan amper tokom jedne sekunde
Naelektrisanje Q je količina elektriciteta. Ako kroz provodnik teče struja od jednog ampera, kroz njegov poprečni presek za sekundu prođe jedan kulon. Naelektrisanje može biti pozitivno i negativno. Istoimena naelektrisanja se odbijaju, raznoimena se privlače.
Naelektrisanje ne nastaje ni iz čega i ne nestaje. Kada se ćilibar trlja o vunu, elektroni samo prelaze s jednog tela na drugo. Naelektrisanje svakog tela je umnožak naelektrisanja elektrona e. Od 2019. godine taj broj je tačan: 1,602 176 634·10⁻¹⁹ C.
Gde ima više kulona: u munji ili u telefonu
Levo su dve posude koje se pune naelektrisanjem po logaritamskoj skali: svaki podeok znači hiljadu puta više. Plave tačke su elektroni. Desno crveni stubići pokazuju energiju istog naelektrisanja, takođe logaritamski. Energija je naelektrisanje pomnoženo naponom, pa se stubići i posude mogu razilaziti. Izaberite šta ćete uporediti.
Na baterijama se naelektrisanje navodi u amper-časovima: struja od jednog ampera za sat prenese 3600 C. Baterija telefona od 4000 mAh čuva 14 400 C. Energija se dobija množenjem naelektrisanja naponom: 14 400 C pri 3,85 V je oko 55 kJ, odnosno 15 Wh.
Dvaput bliže — četiri puta jače
Levo je vaga sa strane: stakleni cilindar, o srebrnoj niti visi poluga s kuglicom, a pored je pričvršćena druga kuglica. U sredini je isti cilindar odozgo, sa skalom u stepenima na zidu. Crvena strelica je sila kojom naelektrisanja odbijaju kuglicu, mesingana je sila niti koja je vuče nazad. Desno je glava niti: kada je okrenete, nit se jače uvrne i kuglice se približe. Dole desno beleže se merenja: ugao između kuglica i ukupno uvrtanje niti. Kvadratići su brojevi iz Kulonovog izveštaja.
Kuglice su naelektrisane i odbijaju se. Okrećite glavu niti.
02 · Pretvaranje
| Jedinica | Vrednost | Gde se sreće |
|---|---|---|
| {n} | {v} | {note} |
Faradej je naelektrisanje mola elektrona, 96 485 C. Toliko je potrebno da se iz rastvora izdvoji 108 g srebra.
Baterija od 4000 mAh čuva 14 400 C, ali pri 3,85 V to je samo oko 15 Wh energije.
Statkulon iz sistema CGS iznosi oko tri desetmilijardita dela kulona.
03 · Redovi veličina
04 · Merni instrumenti
05 · Pravila pisanja
06 · Susedne jedinice
07 · Istorijski deo
Od 2019. godine u SI je utvrđena vrednost elementarnog naelektrisanja: tačno 1,602 176 634·10⁻¹⁹ C. Amper je sada protok takvih naelektrisanja u sekundi, a u jednom kulonu ima tačno 1/e elementarnih naelektrisanja, oko 6,24·10¹⁸.
Ranije se amper definisao preko sile između provodnika, a još ranije preko srebra. Godine 1908. „međunarodni amper“ izdvajao je iz rastvora 1,118 mg srebra u sekundi, tako da je svaki kulon davao 1,118 mg. Danas se naelektrisanje može brojati komad po komad: jednoelektronska pumpa prebacuje elektrone jedan po jedan zadatom frekvencijom.
Katalog veličina
ceo indeks →Sedam osnovnih jedinica SI
Kap kiseline menja boju soka, so boji plamen, voda se ledi od jednog kucanja. Ispod njih svi listovi Simetriuma, po oblastima i abecedno.
Otvori indeks →