Razmera crteža
Vratilo reduktora dužine 720 mm ne staje na list A3 u prirodnoj veličini: polje je 395 mm. Konstruktor uzima 1:2 — tesno za kote, uzima 1:2,5 — staje. Razmere 1:3, koja bi legla između njih, u nizu uopšte nema.
Razmera je broj bez jedinice: milimetri lista podeljeni milimetrima u prirodi. Ne bira se proizvoljno, već iz kratkog niza. Niz čine 1, 2, 2,5, 4 i 5 pomnoženi stepenima desetke: s njima se svaka okrugla mera dela na listu pretvara u konačan decimalni broj koji se može naneti lenjirom. Na kotnoj liniji pritom uvek stoji stvarna mera.
| Oznaka | M 1:n — umanjenje, M n:1 — uvećanje, M 1:1 — prirodna veličina |
| Definicija | M = l / L: dužina duži na listu prema dužini iste duži na delu |
| Umanjenja | 1:2 · 1:2,5 · 1:4 · 1:5 · 1:10 · 1:15 · 1:20 · 1:25 · 1:40 · 1:50 · 1:75 · 1:100 · 1:200 · 1:400 · 1:500 · 1:800 · 1:1000 |
| Uvećanja | 2:1 · 2,5:1 · 4:1 · 5:1 · 10:1 · 20:1 · 40:1 · 50:1 · 100:1 |
| ISO 5455 | samo 1, 2 i 5 po dekadama: 1:2 · 1:5 · 1:10 … 2:1 · 5:1 · 10:1 · 20:1 · 50:1 |
| Tipične vrednosti | deo 1:1 — 1:2 · sklop 1:4 — 1:10 · detalj 5:1 — 10:1 · osnova sprata 1:100 · situacioni plan 1:500 — 1:1000 |
01 · Definicija
Milimetri lista prema milimetrima dela
Razmera pokazuje koliko je puta slika manja ili veća od predmeta. To je odnos dve dužine, pa se jedinice skraćuju: razmera nema dimenziju. Ne piše se kao razlomak, već sa dvotačkom, jedinicom napred — 1:4, a ne 0,25 ni 25 %.
Niz GOST 2.302 sastavljen je od parova koji daju deset: 2 × 5 i 2,5 × 4. Zato je 100 mm dela u svakoj razmeri niza konačan decimalni broj: 50, 40, 25, 20, 10 mm. Trojka ne deli deset: 100 / 3 = 33,333… mm, duž se ne može naneti lenjirom niti očitati nazad. Isto je sa sedmicom: 14,2857… U nizu postoje samo dva izuzetka sa trojkom, 1:15 i 1:75; u ISO 5455 nema ni njih.
Koliko prostora zauzima deo i na koji list staje
Klizač je stvarna dužina dela, dugmad su razmera. Plava traka je dužina iste duži na listu. Vertikalne crtice su širina polja listova A4, A3 i A1 iznad zaglavlja. Crvena dugmad 1:3 i 1:7 su razmere kojih u nizu nema.
Izbor razmere: deo, list i niz GOST 2.302
Glavna radnja je dugme «Započni crtanje». Pero plotera crta deo u razmerama niza redom, od krupnije ka sitnijoj, zajedno sa kotnim linijama. Plava isprekidana linija je polje lista iznad zaglavlja; sve što izađe van njega pero crta crveno pravo po stolu. Ostaje prva razmera u kojoj pogled staje. Zatim ploter isproba razmeru van niza i pokazuje u šta se mera pretvara. Na kraju razmernik očitava dužinu na listu nazad u stvarnu meru. Ispod scene biraju se deo i format lista; klizač premotava crtanje u oba smera.
—
02 · Pretvaranje
| razmera | 1 mm lista | 100 mm dela | gde je |
| {n} | {v} | {h} | {note} |
Brz račun: pri 1:n milimetar lista je n milimetara dela. Pri 1:100 milimetar je 10 cm, pri 1:1000 — metar. Kod uvećanja obrnuto: pri 10:1 milimetar lista je 0,1 mm dela.
Mere se ne skidaju sa lista. Na engleskim crtežima to se piše pravo u zaglavlje: DO NOT SCALE. Meru koje nema na crtežu treba pitati konstruktora, a ne meriti lenjirom.
03 · Redovi veličina
04 · Merni instrumenti
05 · Pravila pisanja
Serija · Tehničko crtanje i CAD
podsetnici za sto uz svaku stranicu06 · Susedne jedinice
07 · Istorijski deo
Razmera se ne meri, već se zadaje. Grešku dobija tek preko lista: linija na papiru povlači se i čita s tačnošću od oko 0,2 mm, pa pri 1:100 crtež čuva prirodu s tačnošću od 2 cm, pri 1:1000 — 20 cm. Kod karata se ta veličina zove tačnost razmere.
Zato se deo zadaje brojevima, a ne slikom. Kotni broj je stvaran i tačan, duž na listu je samo ilustracija uz njega. Papir se skuplja i isteže, ploter greši za desete delove milimetra, ali mera «720» se od toga ne menja. U CAD-u je tako i uređeno: model se čuva u prirodnoj veličini, a razmeru ima samo prozor prikaza na listu.
Katalog veličina
ceo indeks →Sedam osnovnih jedinica SI
Kap kiseline menja boju soka, so boji plamen, voda se ledi od jednog kucanja. Ispod njih svi listovi Simetriuma, po oblastima i abecedno.
Otvori indeks →