Talasi i intervali označavaju se velikim latiničnim slovima — P, Q, R, S, T, PR interval, QRS kompleks, QT interval — a malo c u oznaci QTc znači corrected, korigovan na frekvenciju. Brzina se piše mm/s, pojačanje mm/mV.
Polje je jedinica papira, a ne vremena: 40 ms ono znači samo pri brzini 25 mm/s, a pri 50 mm/s isto polje je već 20 ms. I QT nije isto što i QTc: prvi se meri direktno na traci, drugi se računa po formuli, i za istu traku različite formule daju različite brojeve.
Pero iznova ispisuje na milimetarskom papiru dva srčana ciklusa, počevši od oker kalibracionog impulsa visine deset polja. Drugi talas R probija slovo T naskroz, iznad trake oker šestar se razvlači od jednog R do sledećeg, ispod šljivin šestar odmerava QT interval od početka Q do kraja talasa T, a sam talas T povremeno zasvetli šljivinom svetlošću.
List jedinice
brzina · pojačanje · polje list 1/1 · izd. 2026-09EKG papir 25 mm/s · 10 mm/mV · QTc
Vansistemska jedinica zapisa · veličina: vreme i napon na traci, 1 polje = 40 ms × 0,1 mV
Milimetar koji kuca
Kada kardiolog položi lenjir na traku, on ne meri milimetre nego vreme i napon: papir ide ispod pera brzinom od 25 milimetara u sekundi, a pero se otklanja za deset milimetara na svaki milivolt. Zato jedno malo polje mreže istovremeno znači 40 milisekundi po horizontali i 0,1 milivolta po vertikali, a po broju polja između dva talasa R lekar na prvi pogled kaže puls.
Najćudljiviji deo trake je QT interval, od početka komorskog kompleksa do kraja talasa T. On se skraćuje kada srce kuca brže, a 1920. godine fiziolog Henry Bazett predložio je da se deli kvadratnim korenom RR intervala da bi se mogli porediti ljudi sa različitim pulsom. Formula se pokazala jednostavnom, pa stoga besmrtnom, iako na brzom ritmu primetno preuveličava, i zbog toga je mnogo zdravih ljudi dobilo u nalazu „produžen QT“.
List štampa živu traku, meri je šestarom i pokazuje šta se događa sa poljem pri drugoj brzini i sa QTc pri drugoj formuli.
01 · Definicija
brzina · pojačanje · intervali · korekcijaEKG papir je milimetarski papir na kome elektrokardiograf crta razliku potencijala između elektroda kao funkciju vremena. Razmeru zadaju dva dogovora: brzina pomeranja 25 mm/s i pojačanje 10 mm/mV, tako da horizontalni milimetar iznosi 40 ms, a vertikalni 0,1 mV; svaka peta linija je deblja i odvaja veliko polje od 200 ms i 0,5 mV.
Polje pretvara papir u instrument. Rastojanje između dva talasa R daje RR interval, a iz njega frekvenciju srca; širina QRS kompleksa pokazuje da li je nadražaj brzo prošao kroz komore, a QT interval koliko traje cela njihova električna sistola, od početka depolarizacije do kraja repolarizacije.
QT interval se produžava na sporom ritmu i skraćuje na brzom, pa se svodi na frekvenciju 60 u minuti, to jest na RR interval od jedne sekunde. Bazett je delio QT korenom iz RR, Fridericia iste godine kubnim korenom, a kasnije su se pojavile linearne korekcije Framingham i Hodges; sve se poklapaju pri šezdeset otkucaja i razilaze se utoliko više ukoliko je puls dalje od te tačke.
Koliko polja u jednom otkucaju
Traka puzi sa desna na levo izabranom brzinom, a pero na desnoj ivici crta srce sa zadatim pulsom; levo je oker pravougaonik — kalibracioni milivolt. Na svakom narednom otkucaju oker šestar gore razvlači se od jednog talasa R do sledećeg, a šljivin dole od početka Q do kraja T, a iznad njih piše koliko je to milimetara na papiru i milisekundi u srcu. Klizač QTc zadaje sopstveno svojstvo srca, a aparat traku crta po njemu pošteno, kao što to čini živa fiziologija.
Pirueta na traci
Kada se oporavak komora otegne, u ranjivi prozor na kraju talasa T može da upadne prevremeni impuls, i tada se na traci pojavljuje „pirueta“ (torsades de pointes) — komorska tahikardija čiji kompleksi čas rastu, čas se skupljaju, kao da se traka uvija oko linije. Rizik primetno raste pri QTc iznad 500 ms, i upravo zato se desetine lekova — od antibiotika do antihistaminika — proveravaju na produženje QT, a nekoliko njih je 1990-ih godina povučeno iz prodaje kada se pokazalo da produžavaju interval i kod zdravih ljudi.
02 · Pretvaranje
25 mm/s · 50 mm/s · amplitudaIz polja u milisekunde i milivolte
Unesite dužinu na traci u milimetrima ili poljima, vreme u milisekundama ili puls, i list će jedno prevesti u drugo za obe brzine pomeranja. Treća kartica čita isti broj kao visinu talasa i prevodi milimetre u milivolte pri različitom pojačanju.
Pravilo za pamćenje: puls je jednak 300 podeljeno brojem velikih polja između talasa R, ili 1500 podeljeno brojem malih — ali samo pri brzini 25 mm/s.
Pre nego što počne da broji polja, lekar gleda kalibracioni impuls na početku trake: ako je visok pet milimetara, a ne deset, aparat je podešen na upola manje pojačanje, i svi talasi su zapravo dvaput viši. Isto važi za oznaku brzine u uglu: pri 50 mm/s kompleksi izgledaju široki, i čitalac koji to ne zna postaviće blok grane tamo gde ga nema.
| {k} | {v} | {note} |
{text}
04 · Merni instrumenti
žica · termoglava · holter · satOd žice teške tonu do narukvice
Posrebrena nit između magneta
Willem Einthoven razapeo je najtanju posrebrenu kvarcnu nit između polova elektromagneta: struja srca ju je otklanjala, a senka niti u snopu svetlosti padala je na pokretnu fotografsku ploču. Aparat je težio oko 270 kilograma, služilo ga je petoro ljudi, ruke i noga bolesnika spuštale su se u posude sa slanim rastvorom, a mreža na snimku pojavila se upravo tada — utiskivala se da bi se vreme moglo meriti po traci.
Dvanaest odvoda za deset sekundi
Savremeni aparat digitalizuje signal sa deset elektroda stotinama puta u sekundi, od njih sastavlja dvanaest odvoda i štampa ih termoglavom na papir sa već odštampanom crvenom mrežom. Brzinu pomeranja sada zadaje ne motor nego program, i zato standard zahteva da sam papir bude tačno linijski podeljen: greška mreže od pola milimetra na veliko polje pomera svaki izmereni interval za deset procenata.
Holterov ranac
Biofizičar Norman Holter krajem 1940-ih nosio je na leđima ranac težak oko 38 kilograma, koji je njegov EKG slao radiom, a deceniju kasnije sveo je aparat na magnetofon na kaišu. Dan zapisa pri 25 mm/s je više od dva kilometra trake, pa se holter ne štampa nego se pregleda na ekranu u ubrzanom režimu, a polje se pretvara u broj piksela.
Prvi odvod na zglobu
Sat sa elektrodom beleži jedan odvod, sličan prvom standardnom: zadnji poklopac dodiruje jednu ruku, a prst druge leži na krunici. Pola minuta takvog zapisa dovoljno je da se primeti fibrilacija pretkomora, a datoteka koju sat daje lekaru i dalje se crta na crvenoj mreži 25 mm/s i 10 mm/mV — inače je kardiolog ne bi mogao pročitati.
05 · Pravila pisanja
formula · jedinica · brzinaQTc bez imena formule ne može da se pročita
Intervali se pišu u milisekundama ili sekundama, a ne u poljima, puls u otkucajima u minuti, uz QTc se navodi formula, a u opisu trake brzina i pojačanje, ako nisu standardni.
Prvi red zdesna ne kaže ni jedinicu ni formulu, a drugi zapisuje interval poljima, koja pri nepoznatoj brzini mogu da znače i 440 i 220 ms. U trećem su sekunde pomešane sa milisekundama, u četvrtom je puls nazvan hercima, iako je 75 otkucaja u minuti 1,25 Hz, u petom „sek“ stoji umesto prihvaćenog s, a u poslednjem je ruska skraćenica za milisekundu ukucana latiničnim slovima i pretvara se u besmislicu „mc“.
06 · Susedne jedinice
milisekunda · milivolt · otkucaji u minutiEKG polje stoji na preseku tri jedinice: milisekunde po horizontali, milivolta po vertikali i otkucaja u minuti, koji se dobija iz RR intervala.
Četrdeset milisekundi — jedno polje pri 25 mm/s, dvadeset — pri 50.
Talas R je obično od 0,5 do 2 mV, to jest od pet do dvadeset polja.
Šezdeset podeljeno sa RR u sekundama; pri RR tačno 1 s QT i QTc se poklapaju.
07 · Istorijski deo
arhiva · od Wallerovog buldoga do ICH E14Kako je srce naučilo da piše na milimetarskom papiru
{title}
{text}
Koliko Bazett dodaje viška
Šljivina kriva je razlika između QTc po Bazetu i po Fridericiji za srce sa pravim QTc 400 ms pri različitom pulsu; horizontalna linija je nulta razlika pri šezdeset otkucaja. Crvena oznaka ide duž krive od bradikardije ka tahikardiji.
Pri sto dvadeset otkucaja Bazett dodaje skoro pedeset milisekundi, i normalna traka prelazi prag 450, zbog čega regulatori pri ispitivanju lekova više vole Fridericiju.
Polje kao jedinica koju treba proveravati svaki put
Milimetar na traci nema sopstvenu vrednost: vreme i napon dobija samo zajedno sa dva podešavanja aparata. Zato svaki zapis počinje proverom direktno na papiru — aparat na ulaz daje tačno jedan milivolt u trajanju od dvesta milisekundi i crta pravougaonik, po čijoj se visini proverava pojačanje, a po širini brzina. Ako pravougaonik ima deset polja u visinu i pet u širinu, sve ostalo na traci može se meriti poljima.
Standardnih 25 mm/s se učvrstilo kada se kriva pisala perom po roli, i tu brzinu je bilo lako držati motorom, a polje od 40 ms ispostavilo se dovoljno sitnim da se vidi QRS kompleks i dovoljno krupnim da na list stane deset sekundi. U nizu evropskih zemalja više se voli 50 mm/s, pri kojoj polje iznosi 20 ms i uski talasi se bolje čitaju, tako da se nalaz bez navedene brzine ne može proveriti po traci.
QTc dodaje ovoj papirnoj metrologiji još jedan sloj: to više nije izmerena nego izračunata veličina, i njena vrednost zavisi od izabrane formule jednako jako kao od same trake. Smernica ICH E14 za ocenu lekova zahteva da se navede način korekcije i da se lek poredi sa placebom po promeni QTc, a pragom zabrinutosti naziva porast od oko pet milisekundi — jednu osminu malog polja.
Sedam osnovnih jedinica SI
Katalog veličina
Medicina
Kap kiseline menja boju soka, so boji plamen, voda se ledi od jednog kucanja. Ispod njih svi listovi Simetriuma, po oblastima i abecedno.
Otvori indeks →