Volt
Godine 1791. Luiđi Galvani dodirnuo je žablji krak dvama različitim metalima, i krak se trznuo. Galvani je zaključio da elektricitet živi u samoj žabi. Alesandro Volta je smatrao da je stvar u metalima. Da bi to pokazao, 1800. godine složio je stub od bakarnih i cinkovih kružića, razdvojivši ih suknom natopljenim slanom vodom. Stub je davao struju bez ikakve žabe.
Bila je to prva baterija. Jedinica napona dobila je ime po Volti 1881. godine. Jedan volt je džul po kulonu: toliko energije dobija svaki kulon naelektrisanja prolazeći kroz izvor. Obična AA baterija daje 1,5 V, utičnica 230 V, a žice dalekovoda stotine kilovolti.
| Oznaka | V |
| Definicija | džul po kulonu · J/C · W/A · kg·m²·s⁻³·A⁻¹ |
| Referentne vrednosti | K_J — 483 597,848 4 GHz/V · Vestonov element — 1,018 64 V · 1 eV — 1,602·10⁻¹⁹ J |
| Uvedena | 1881, Međunarodni kongres elektrotehničara · u SI od 1960. godine |
| Standardi | ISO 80000-6 · IEC 60050-131 · SI Brochure 9th ed. |
| Tipične vrednosti | 1,5 V — baterija · 230 V — utičnica · 400 kV — dalekovod |
01 · Definicija
Džul za svaki kulon
Napon U pokazuje koliko energije naelektrisanje dobija ili predaje prelazeći iz jedne tačke kola u drugu. Jedan volt je jedan džul po kulonu. Baterija od 1,5 V daje svakom kulonu džul i po, a sijalica u kolu ih preuzima i pretvara u svetlost i toplotu.
Napon se uvek meri između dve tačke. Voltmetar se priključuje na oba kraja deonice, a ne u prekid kola. Struja kroz deonicu jednaka je naponu podeljenom otporom — to je Omov zakon.
Zašto dalekovodi nose stotine kilovolti
Kuvalu za vodu potrebna je snaga od 2 kW. Ona se može preneti malom strujom pri visokom naponu ili velikom strujom pri niskom. Snaga je napon pomnožen strujom. Žica od izvora do kuvala ima otpor od 1 Ω, to je oko 60 m bakarne žice preseka 1 mm². Plave tačke su struja: što se brže kreću, to je ona veća. Žica crveni od toplote koja se u njoj gubi.
Elektron koji prođe kroz napon od 1 V dobija energiju od 1 eV — elektronvolt. To je zgodna mera za atome i čestice. Foton zelene svetlosti nosi oko 2,3 eV, rendgenski desetine hiljada, a protoni u Velikom hadronskom sudaraču 6,8 TeV.
Par po par, volt po volt
Levo je stub: odozdo nagore cink, bakar i sukno natopljeno slanom vodom, i tako par za parom. Pored njega je lestvica potencijala: svaki par ga podiže za jednu stepenicu, a unutar sukna, dok teče struja, on malo opada. Žica ide od vrha stuba preko prekidača do potrošača i nazad do dna. Plave tačke su elektroni: idu od cinka kroz potrošač ka bakru. Desno je voltmetar priključen na krajeve stuba. Dok teče struja, na bakru se skupljaju mehurići vodonika i napon polako opada. Kliknite na scenu da biste zatvorili ili otvorili prekidač.
Dodajte parove i gledajte voltmetar.
02 · Pretvaranje
| Jedinica | Vrednost | Gde se sreće |
|---|---|---|
| {n} | {v} | {note} |
Neuron u mirovanju drži oko −70 mV na membrani debljine 5 nm. Polje u njoj je oko 14 MV/m.
Akumulator automobila od 12 V daje svakom kulonu 12 J. Anlaser vuče stotine ampera — kilovate snage.
Statvolt iz CGS sistema je skoro 300 V, tačnije 299,792 458 V.
03 · Redovi veličina
04 · Merni instrumenti
05 · Pravila pisanja
06 · Susedne jedinice
07 · Istorijski deo
Od 1990. volt se čuva pomoću Džozefsonovih spojeva. Superprovodni spoj pod mikrotalasima frekvencije f daje napon strogo u stepenicama f/K_J, gde je K_J = 2e/h Džozefsonova konstanta. Od 2019. ona je tačna: 483 597,848 4 GHz/V. Lanac od desetina hiljada spojeva daje 10 V s greškom od nekoliko milijarditih delova.
Pre toga je etalon bio Vestonov normalni element — kadmijum-živina posuda u obliku slova H. Na 20 °C davao je 1,018 64 V. Međunarodni volt iz 1908. pokazao se za 0,034 % većim od današnjeg.
Katalog veličina
ceo indeks →Sedam osnovnih jedinica SI
Kap kiseline menja boju soka, so boji plamen, voda se ledi od jednog kucanja. Ispod njih svi listovi Simetriuma, po oblastima i abecedno.
Otvori indeks →